Атена

У старогрчком језику, име града Атине било је Ἀθῆναι (Атхенаи, Атенаи) што је множина. Међутим, у ранијем грчком језику, као што је Хомеров грчки, име је било у једнини, у облику Ἀθήνη (Атхене)^[17] а тада је писано у множини као што је то био случај са Тебом (Θῆβαι, Тхебаи) и Микеном (Μυκῆναι, Мукенаи) Коријен ријечи вјероватно није грчког нити индоевропског поријекла, те се сматра да је могући остатак пред-грчког супстрата Атике,^[18] као што је то случај и са именом бож��це Атине (на атичком нарјечју Ἀθηνᾶ, Атхēнā, на јонском Ἀθήνη, Атхēнē и дорском Ἀθάνα, Атхāнā) које је увијек било повезано с именом града. Током средњевјековном периоду, име града се поновно почело писати у облику једнине Ἀθήνα. Међутим, због конзерватизма писаног језика, Ἀθῆναι је остала званично имена града све до укидања катхаревоуса начина писања 1970тих, када је Ἀθήνα постало званично име града.

Раније, постојале су и друге етимологије које су предлагали научници 19. вијека. Цхристиан Лобецк је сматрао да је коријен имена садржан у грчкој ријечи ἄθος (атос) или ἄνθος (антос) у значењу цвијет, којим би се Атина могла описати као цвјетајући град. По другом мишљењу Лудwига Дöдерлеина сматра се даје коријен глагола θάω, коријен θη- (тао, коријен, тхē-, црпити), чиме се описује богато и плодно земљиште око Атине.^[19]

Етиолошки мит који објашњава како је Атина добила своје име био је добро познат међу античких Атињанима па је чак постао и тема за скулптуру на западном педименту (фронтону) Партенона. Божица Атина и божанство Посејдон су по легендама имали много спорова и битака међу собом, а једна од њих била утрка ко ће бити заштитник града. У покушају да присили грађане, Посејдон је начинио извор слане воде ударцем свог трозупца о земљу, који симболизира моћ мора. Међутим, Атина је направила дрво маслине симболизирајући мир и благостање, а Атињани су уз свог вођу Кекропса I, одабрали маслину те име града дали по Атини. Његови становници понекад град називају и τὸ κλεινὸν ἄστυ што на босанском значи славни град или само η πρωτεύουσα - пријестолница.

Главни чланак: Хисторија Атене

Први организовани живот у Атини потиче из неолита, негде око 4000—3000. године п. н. е., када су се први становници настанили на Акропољу и у долини реке Илис (данас Олимпијон). Тај процес се наставио у бронзано доба (од 3000—1100. п. н. е.), када су прехеленска насеља окупирала прва грчка племена. Занимања тих првих племена су углавном била земљорадња и сточарство, да би временом почели да тргују и успостављају контакте са другим деловима Грчке и Егејског мора.^[1][20][21]

За време микенске цивилизације (1550—1050) економија је знатно напредовала, а уз њу и архитектура и уметност. Микенска племена су окупирала Акропољ и околину око 16. века пре нове ере.^[22] Нешто пре 13. вијека пре нове ере, на врху Акропоља, подигли су палату своме монарху, а нешто касније, половином истог века, прве зидине за свој град. О микенској Атини постоји серија митова који су повезани са делима локалних принчева. У 12. веку, већина микенских центара су напуштани, после чега су уследиле миграције становништва на грчком тлу. Племена Тесалије и Дорије су кренула према југу, али нису никада окупирали Атику. С њима су се такође измешалала племена Јонаца, која су касније, у 8. веку п. н. е., као и остала грчка племена, кренули према истоку стварајући колоније на обалама Мале Азије. У 8. веку п. н. е., различита племена Атике су се сјединила и претворила Атину у свој центар, стварајући тако први град-државу.

За време тог периода (геометријски период - од 1050-700. године п. н. е.), грчка цивилизација је знатно напредовала.^[23] У то време, религија се по први пут организовала око дванаест богова олимпијског пантеона, створио се нови алфабет, који је корен свих европских алфабета. Поезија је стекла своје прво језгро у Хомеровим еповима и почеле су иновације у керамици. Геометријска декорација керамике за свакодневну употребу, даје име овом периоду. У 7. веку п. н. е. уметници су примали утицаје са истока, али су касније њихова дела стекла посебан, грчки карактер. У 6. веку п. н. е., саграђени су први мермерни храмови у дорском и јонском стилу, статуе Корос и Корес (мермерне статуе које представљају младића или дјевојку) и керамичко посуђе и ћупови са црним фигурама.

Главни чланак: Античка Атина

Старогрчка Атина је била јонски полис који се налазио на полуострву Атици. У њој су живели аристократе, демос (народ) и робови. У најстарије време Атином су владали базилеуси (краљеви). Остале аристократе нису били задовољни тим државним уређењем. Сваке године је бирано 9 аристократа који су се називали архонти. Они су делили власт са ареопагом, већем које је заседало на брду посвећеном богу рата Аресу. Међутим, људи из демоса нису били задовољни. Између њих и аристократа се јавила огорчена борба. На крају су право да учествују у власти добили и богате занатлије и трговци из демоса. Највишу власт имала је Народна скупштина која је доносила све одлуке везане за управљање државом. Атина је била демократско-робовласничка држава.

Сваки грчки град или полис је био потпуно независно средиште политичког, културног, као и трговачког живота, а Атина је била један од највећих и најјачих полиса.

Сваки полис је имао и један трг, место окупљања - агору - који је, пре свега служио за трговину и разне скупове, а био је административни и друштвени центар. У агори се одвијао свакодневни живот полиса. Атина је била, као и већина полиса, окружена зидинама, а имала је и место последње одбране - акропољу, на којој су били смештени храмови врховних божанстава грка.

До 6. вијека п.н.е. биле су раширени социјални немири који су довели до Солонових реформи. То је утрло пут за касније увођење демократије од стране Клистена 508. п.н.е. Атина у то вријеме је постала значајн�� поморска сила са великом флотом, а помогла је при побуни јонских градова против перзијске власти. Током грчко-перзијских ратова, Атина, заједно са Спартом, била је на челу коалиције грчких држава која ће на крају истјерати Перзијанце из данашње Грчке, побиједивши је у познатој бици на Маратону 490 п.н.е те код Саламине 480 п.н.е. Међутим то није спријечило Перзијанце да два пута опустоше Атину током једне године, након херојског отпора код Термопила на челу са Спартом под водством краља Леонида I,^[24] а послије пада Беотије и Атике у руке Перзијанаца.

Деценије које су услиједиле постале су познате као Злато доба Атинске демократије, вријеме током којег је Атина постала водећи град-држава Античке Грчке а њена културна достигнућа поставила су темеље Западне цивилизације. Драматурзи Есхил, Софокло и Еурипид су стварали у Атини у то доба, као и хисторичари Херодот и Тукидид. Поред њих, своје мјесто у хисторији добили су и љекар Хипократ те филозоф Сократ, који су такођер дјеловали у Атини. Вођена од стране Перикла, који је промовирао умјетност и потицао демократију, Атина је кренула у амбициозне програме изградње којима је, између осталог, започела изградњу Акрополиса (укључујући и Партенон), као и владарских грађевина након оснивања Делског савеза. Првобитно замишљен као савез грчких градова-држава који је требао наставити борбу против Перзијанаца, овај савез је касније претворен у оруђе за постизање атинских империјалистичких интереса. Настале напетости кулминирале су у Пелопонеском рату (431 - 404. п.н.е.) у којем је Атина поразила свог ривала Спарту.

Средином 4. вијека п.н.е сјеверогрчко краљевство Македонија постала је доминантна у грчкој политици. Године 338 п.н.е. војска Филипа II Македонског поразила је савез неких грчких градова-држава укључујући Атину и Тебу у бици код Херонеје, што је довело до краја независности Атине. Касније, под влашћу Рима, Атина је стекла статус слободног града због својих цијењених школа. Римски цар Хадријан у 2. вијеку саградио је библиотеку, гимназију, аквадукт који се и данас користи, мост, неколико храмова и светишта, а финансирао је и завршетак Храма олимпијског Зеуса.

Главни чланак: Акропољ (Атина)

Атински акропољ је свој коначан облик добио у 5. веку пре нове ере у време једног од највећих и најзначајнијих државника, Перикла. У доба његове владавине Атина је постала демократска република.

Перикло је наметнуо богаташима високе порезе, а новац се користио за уређење Атине, а посебно акропоља. У том периоду су изграђени вевелепни храмови, као и величанствена уметничка дела, па се раздобље владавине Перикла назива златним добом Атине, јер су тада подигнути храмови:

• Партенон
• Ерехтејон, храм божице Нике
• Пропилеји – Свечани улаз

Главни чланак: Партенон

Партенон се налазио на висоравни високој око 70 m. и представља окосницу архитектонског решења Акропоља. Партенон је тако урбанистички решен да се види са велике удаљености, али, како се приближавате Акропољу и почиње пењање, он постепено нестаје да би се видео тек када се дође до њега. Када се ступи на плато испред њега, он се мора обићи да би се ушло у сам храм, јер је улаз са друге стране прилаза. Партенон је уздужна грађевина у чијем се предворју налази рељеф који приказује панатенејске свечаности. Рељеф (440. и 437. п. н. е.) је дело Фидије и његових ученика.

Главни чланак: Ерехтејон

Храм, који је саграђен око 421. п. н. е., због нагиба терена, подељен је на неколико нивоа који су повезани степеништем. Висинска разлика између светилишта Атини и других делова храма је око 3 m. Храм, као већина других храмова, није, у основи правилног облика, и у њему се налазило светилиште Атине, Посејдона и првог атинског краља Ерехтеја.

Пропилеје - свечани улаз, су чиниле широке степенице између два зида. У самом подножју степеништа стајало је, повезано на горњој страни гредама, шест дорских стубова, а на врху, степениште се завршавало високим зидом у којем је био пролаз ширине средишњег дела степеништа.

Атина се пружа преко централне равнице Атике, а која се често назива и Атински или Атички базен (модерн. грч. Λεκανοπέδιο Αττικής). Базен окружује четири релативно високе планине: Аегалео на западу, Паринта на сјеверу, Пентели на сјевероистоку и Химетус на истоку.^[25] Иза планине Аегалео налазе се Триазијска низија, која чини проширење централне низије према западу. Саронски залив налази се на југозападу. Планина Парнита је највиша међу четири планине око Атине са висином од 1.413 метара,^[26] а проглашена је и националним парком.

Атина је саграђена око бројних ниских брежуљака. Брдо Ликабетус је једно од највиших узвишења у оквирима града а с њега се пружа одличан поглед на цијели Атички базен. Геоморфологија Атине се сматра једном од најсложенијих на свијету јер њене планине и брда узрокују феномен температурне инверзије, који је, заједно са проблемима индустријског загађења и потешкоћама које има грчка влада око његове контроле, одговоран за велику загађеност зрака којом се Атина суочава.^[20] Ова појава није јединствена само за Атину, напримјер Лос Ангелес и Сарајево такођер пате због сличних геоморфолошких проблема инверзије.^[20] Ријеке Кефисус, Илисос и Ериданос су хисторијске ријеке Атине.

У Атини влада суптропска средоземна клима (Кöппенова класификација климе: Цса) а прима довољно годишњих падавина тек толико да за незнатну количину може избјећи ознаку полупустињске климе (БСх по Кöппену). Значајна особина климе у Атини је измјена међу продужених топлих и сухих љета и благих зима са умјереном количином падавина.^[27] Уз просјечну годишњу количину падавина од 414,1 мм, киша пада већином између октобра и априла. Јули и аугуст су најсушнији мјесеци, када се јављају и љетне олује, просјечно једном или два пута мјесечно. Зиме су благе и кишовите, а просјечна јануарска температура износи 8,9 °Ц, а у предграђу Хелиникон око 10,3 °Ц. Сњежне падавине нису честе, али понекад доводе до колапса у саобраћају. Снијег је много чешћи у сјеверним предграђима града.^[5]

Пролеће и јесен се сматрају идеалним сезонама за разгледање града и за све друге активности напољу. Лета могу бити изузетно топла. Просечна највиша дневна температура у Јулу је 33.5 °Ц. Највиша дневна температура је била 48 °Ц у предграђу Атине,^[28] у Елефсина, а најнижа је била -5.8 °Ц у Неа Филаделфији. Током мећаве која је била у фебруару 2004. године, најгоре мећаве која је задесила град, температура је спала и на -7.9 °Ц

Атина је постала главни град Грчке 1834. године, наслиједивши Нафплион који је био привремена пријестолница од 1829. године. Опћина (град) Атина је такођер и пријестолница регије Атика. Појам Атина може се односити на опћину, сам град или на цијело метрополитанско урбано подручје Атине.

Метрополитанско подручје Атине простире се на 2982,717 км², а садржано је у подручју регије Атике површине 3.808 км². Регија обухвата најмногољудније подручје Грчке, са 3.827.624 становника према подацима из 2011.^[12] иако је истовремено једна од најмањих регија у држави по површини. Сама регија Атика дијели се на осам регионалних јединица, од којих прве четири сачињавају шире подручје Атине, док регионална јединица Пиреј чини шире подручје Пиреја. Заједно, ове јединице сачињавају готово непрекинуту урбану зону Атине, простирући се на 412 км².^[29]

• Сјеверна Атина (шире подручје Атине, урбана зона Атине)
• Западна Атина (шире подручје Атине, урбана зона Атине)
• Централна Атина (шире подручје Атине, урбана зона Атине)
• Јужна Атина (шире подручје Атине, урбана зона Атине)
• Пиреј (шире подручје Пиреја, урбана зона Атине)
• Источна Атика (Метрополитанско подручје Атине)
• Западна Атика (Метрополитанско подручје Атине)
• Атичка острва

До 2010. године, прве четири наведене регионалне јединице сачињавале су укинуту префектуру Атине (што се данас подразумијева под појмом шире подручје Атине), а што је била и најмногољуднија префектура у Грчкој у то вријеме, са око 2.640.701 становником по попису из 2011.^[12] на површини од 361 км².^[14]

За Атињане, најпопуларнији начин подјеле града је на његове квартове и насеља као што су Пагкрати, Амбелокипи, Ексархеиа, Патиссиа, Илиссиа, Петралона, Коукаки и Кипсели, свако са својом засебном хисторијом и карактеристикама.

Опћина Атина такођер сачињава језгро и центар ширег атинског подручја које се састоји из опћине Атина и 34 друге опћине подијељене у четири, раније већ споменуте, регионалне јединице (сјеверну, западну, централну и јужну Атину).

Град је један од светских главних центара за археолошка истраживања. Осим националних институција, као што су Атински универзитет, Археолошко друштво Атине, неколико археолошких музеја, укључујући Нациолани Археолошки Музеј Атине, Византијски музеј, као и музеје Акропоља и других. Атина има више од дванаест археолошких библиотека и три специјализоване археолошке лабораторије и у њој се, на годишњем нивоу, догађају свакодневни семинари и конференције, као и много археолошких изложби.

Атина је популарна дестинација за путнике. Грчка влада, уз помоћ ЕУ је током прошле деценије урадила велике инфраструктуралне пројекте, па су се градска инфраструктура и социјални обичаји поправили.

Атина је домаћин 148 позоришта, више него било који град у свету, укључујући и познати антички Херодотски Атикус Театар, дом Атинског фестивала, који се дешава од маја од октобра сваке године. Атина, такође, има доста романтичних, отворених биоскопа. Град подржава и велики број музичких простора, укључујући и Атинску концертну дворану, познатију као "Мегарон Мусикис", која окупља познате светске зметнике сваке године.

Атина има дугу традицију у спортовима и спортским догађајима, тако што је домаћин многим важним клубовима у грчким спортовима и тако што има велики број спортских опрема. Град је био домаћин и неколико спортских догађаја у међународним знаменитостима.

Атина је одржала Летње Олимпијске Игре двапут, прву пут 1896. а други пут 2004.године. Највећи стадијум у Грчкој угостио је два финала УЕФА Лига шампиона, 1994. и 2007. године. Други велики стадијум у Атини, који се налази у регији Пиреуса, је Караискакис Стадијум, одржао је 1971. године УЕФА Куп Победника. Атина је одржала и финале Евролиге три пута, прво 1985. године, друго 1993,^[30] оба у Мир и Пријатељство Стадијуму, познатијем као СЕФ, једном од највећим и најатрактивнијих арена у Европи, и треће 2007. у Олимпијској Унутрашњој Хали.^[31] Велики број догађаја у другим спортовима, као што су атлетика, ватерполо, одбојка, су такође одржани у градским просторима.

Атина је домаћин и три престижна Европска мулти-спортска клуба: Олимпијакоса, Панатинаикоса и АЕК Атина. У фудбалу, Олимпијакос има предност у домаћим такмичењима, Панатинаиакос је ушао 1971. године у финале Европског Купа, док је АЕК Атина члан велике тројке. Ови клубови имају угледне кошаркашке одељке; Панатинаикос је међу водећим Европским кошаркашким клубовима освојио Евролигу пет пута, Олимпијакос је 1997. био шампион Евро лиге, а АЕК Атина је био први грчки тим који је освојио Европски пехар у тимским спортовима. Други клубови са великом традицијом у спортовима у Атини су Паниониос, Панелиниос, Етникос Пиреус и Маруси. Атински клубови су начинили значајне домаће и интернационалне успехе до сад у свим спортовима.

Атина је била домаћин љетних олимпијских игара 1896. те од 13. - 29. аугуста 2004. године.

• Акропољ (Атина)
• Хеленски Парламент
• Дора Бакоyаннис

• Странице о Атини Архивирано 2006-10-13 на Wаyбацк Мацхине-у
• Атина на виситгрееце.гр
• ЕИЕ.гр – Паге он Арцхаеологy оф тхе Цитy оф Атхенс ин тхе Натионал Хеллениц Ресеарцх Фоундатион wебсите
• Рг.анциентс.инфо/оwлс – Атхениан оwл цоинс
• Кроноскаф.цом – Симулатион оф Атхенс ин 421 БЦ
• Атхенс Мусеумс Информатион - Гуиде wитх пицтурес, виситор цомментс анд ревиеwс
• Атхенс Урбан Транспорт Органисатион
• Цитy оф Атхенс гуиде
• Онлине Атхенс гуиде wитх неwс анд евентс
• Атхенс Инфо Гуиде
• Зоомабле Атхенс панорама Архивирано 2016-03-04 на Wаyбацк Мацхине-у
• Атхенс пхотоСтреам Архивирано 2010-07-16 на Wаyбацк Мацхине-у
• Тимелапсе видео оф Атхенс Архивирано 2011-02-10 на Wаyбацк Мацхине-у Тимелапсе схоwинг Атхенс ин тхе Аттица регион
• Атхенс 1973
• Атхенс Ин Пицтурес Архивирано 2013-01-19 на Wаyбацк Мацхине-у
• Атхенс Пхото Гуиде