Sasi

Saksonci, koji se ponekad nazivaju Stari Sasi, bili su germanski narod "Stare" Saksonije (latinski: Antiqua Saxonia ) koja je 804. godine postala karolinško "matično vojvodstvo", u sadašnjoj sjevernoj Njemačkoj.^[1] Politička historija unutrašnjih Sasa, koji su bili susjedi Franaka, nejasna je sve do 8. stoljeća i sukoba između njihovog polulegendarnog heroja Widukinda i franačkog cara Karla Velikog. Čini se da do tog vremena nisu bili politički ujedinjeni. Prethodni franački vladari Austrazije, i Merovinzi i Karolinzi, vodili su brojne pohode protiv Sasa, kako na zapadu kod Lippea, Emsa i Wesera, tako i dalje na istoku, u susjednoj Tiringiji i Češkoj. Kasniji srednjovjekovni izvori ovu istočnu oblast nazivaju "Sjevernom Švapskom". Karlo Veliki je pokorio sve Saksonce nakon pobjede u dugim saksonskim ratovima (772-804) i prisilio ih da pređu na kršćanstvo, pripajajući Saksoniji karolinškom domenu. Pod karolinškim francima, Saksonija je postala jedinstveno vojvodstvo, uklapajući je u osnovnu političku strukturu kasnijeg Svetog Rimskog Carstva. Rani vladari ovog ranog vojvodstva Saksonije proširili su svoje teritorije, a time i teritoriju Svetog rimskog carstva, na istok, na račun Venda koji su govorili slavenski.

Sasi kao rudari

Sasi su njemački rudari koji su svojom stručnošću, poznavanjem i primjenom savršenije rudarske tehnike omogućili veću eksploataciju i razvoj rudarstva u jugoistočnoj Evropi, posebno Srbiji i Bosni u srednjem vijeku.^[2] U vrijeme kada su u Evropi počeli da presušuju rudišta plemenitih metala, prije svega srebra u Češkoj, i kada je počela potraga za drugim rudnicima Sasi su krenuli u potragu. U Srbiji se javljaju sredinom 13. vijeka. Nije jasno odakle su stigli. Po jednima oni dolaze za vrijeme mongolske najezde 1241-1242. iz Erdelja gdje su se ranije bili naselili, a po drugima (Mauro Orbin) oni su kolonisti koji u Srbiju dolaze na poziv srpskog kralja Uroša I (1243-1276).^[3] Prvi rudnik uz koji su povezani Sasi je Brskovo.^[4] Zahvaljujući Sasima intenziviran je razvoj rudarstva u Srbiji. Njihov prelazak u Bosnu prati se početkom 14. vijeka od kada se u jačoj mjeri pojavljuje rudarstvo kao značajna grana bosanske privrede.

Sasa je bilo relativno malo, iščezli su sa ovih prostora prije dolaska Osmanlija, ali su ostavili značajnog traga. Na prisustvo Sasa ukazuju izvori raznoga porijekla. Pored arhivskih izvora značajno ih spominje toponomastika (Sase, Saška rijeka, Saški put, Saška rupa, Sasina, Saš, Saško polje), kao i osmanska rudarska terminologija koja je preuzela niz stručnih rudarskih termina njemačkog porijekla (hutman, urbar, valturk). Osim u rudarstvu, djelovanje Sasa prati se i u zanatstvu (šuster, šnajder), i u razvoju gradova preko njihovog vijeće purgara.^[5] Najpoznatiji među Sasima u Bosni je Hans Sasinović koji je djelovao na području Ostružnice i Fojnice u drugoj polovini 14. vijeka.

Bosanci su zahvaljujući razvoju rudarstva kao rudari postali cijenjeni izvan svoje domovine. Alfons Aragonski (kralj Napulja i Aragona) 1452. tražio je od bosanskog kralja Stjepana Tomaša i hercega Stjepana Vukčića da mu pošalju bosanske rudare.^[6]

Reference

^ Springer 2004: "Unter dem alten Sachsen ist das Gebiet zu verstehen, das seit der Zeit Karls des Großen (reg. 768–814) bis zum Jahre 1180 also Saxonia '(das Land) Sachsen' bezeichnet wurde oder wenigstens so genannt werden konnte."
^ "RUSAG BOSANSKI - Rudarstvo i zanatstvo - 14. epizoda". Federalna (jezik: engleski). Pristupljeno 27. 7. 2024.
^ Михаило Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, САН, Посебна издања 240, Одељење друштвених наука 14, Београд 1955, 1-2, 24.
^ М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 3-4.
^ М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 2.
^ М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 26-27.

Literatura

Mihailo Dinić, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, САН, Посебна издања 240, Одељење друштвених наука 14, Београд 1955,
Desanka Kovačević-Kojić, Privredni razvoj srednjovjekovne bosanske države, “Društvo i privreda srednjovjekovne bosanske države. Prilozi za istoriju Bosne i Hercegovine I”, ANU BiH, Posebna izdanja LXXIX, Odjeljenje društvenih nauka 17, Sarajevo 1987.
Sima Ćirković - Desanka Kovačević-Kojić - Ruža Ćuk, Старо српско рударство”, Вукова задужбина, Београд – Prometej, Нови Сад, Библиотека Историја, Београд-Нови Сад 2002.

[1] Springer 2004: "Unter dem alten Sachsen ist das Gebiet zu verstehen, das seit der Zeit Karls des Großen (reg. 768–814) bis zum Jahre 1180 also Saxonia '(das Land) Sachsen' bezeichnet wurde oder wenigstens so genannt werden konnte."

[2] "RUSAG BOSANSKI - Rudarstvo i zanatstvo - 14. epizoda". Federalna (jezik: engleski). Pristupljeno 27. 7. 2024.

[3] Михаило Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, САН, Посебна издања 240, Одељење друштвених наука 14, Београд 1955, 1-2, 24.

[4] М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 3-4.

[5] М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 2.

[6] М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, I део, 26-27.

[1]